Научници и политичари кажу да се суочавамо са планетарном кризом због климатских промена.
Али који су докази о глобалном загревању и како да знамо да га изазивају људи?
Како знамо да свет постаје топлији?
Наша планета се брзо загрева од почетка индустријске револуције.
Просечна температура на Земљиној површини порасла је за око 1,1Ц од 1850. Штавише, свака од последње четири деценије била је топлија од било које која јој је претходила, од средине 19. века.
Ови закључци долазе из анализа милиона мерења прикупљених у различитим деловима света.Очитавања температуре прикупљају метеоролошке станице на копну, на бродовима и сателитима.
Више независних тимова научника постигло је исти резултат - скок у температурама који се поклапа са почетком индустријске ере.
Научници могу да реконструишу температурне флуктуације и даље у прошлост.
Прстенови дрвећа, ледена језгра, језерски седименти и корали бележе трагове климе из прошлости.
Ово пружа преко потребан контекст тренутној фази загревања.У ствари, научници процењују да Земља није била овако врућа око 125.000 година.
Како знамо да су људи одговорни за глобално загревање?
Гасови стаклене баште - који задржавају сунчеву топлоту - кључна су веза између пораста температуре и људских активности.Најважнији је угљен-диоксид (ЦО2), због његовог обиља у атмосфери.
Такође можемо рећи да ЦО2 задржава енергију Сунца.Сателити показују мање топлоте са Земље која излази у свемир управо на таласним дужинама на којима ЦО2 апсорбује израчену енергију.
Спаљивање фосилних горива и сечење дрвећа доводе до ослобађања овог гаса стаклене баште.Обе активности су експлодирале након 19. века, тако да није изненађујуће да се атмосферски ЦО2 повећао у истом периоду.
Постоји начин на који можемо дефинитивно показати одакле долази овај додатни ЦО2.Угљеник произведен сагоревањем фосилних горива има карактеристичан хемијски потпис.
Прстенови дрвећа и поларни лед бележе промене у хемији атмосфере.Када се испитају, они показују да је угљеник - посебно из фосилних извора - значајно порастао од 1850. године.
Анализа показује да током 800.000 година атмосферски ЦО2 није порастао изнад 300 делова на милион (ппм).Али од индустријске револуције, концентрација ЦО2 је порасла на садашњи ниво од скоро 420 ппм.
Компјутерске симулације, познате као климатски модели, коришћене су да покажу шта би се десило са температурама без огромних количина гасова стаклене баште које ослобађају људи.
Они откривају да би током 20. и 21. века било мало глобалног загревања - и вероватно извесног захлађења - да су само природни фактори утицали на климу.
Тек када се уведу људски фактори, модели могу да објасне повећање температуре.
Какав утицај људи имају на планету?
Предвиђа се да ће ниво загревања који је Земља већ искусила изазвати значајне промене у свету око нас.
Опажања ових промена у стварном свету одговарају обрасцима који научници очекују да виде са загревањем изазваним људима.То укључује:
***Ледени покривачи Гренланда и Антарктика се брзо топе
***Број временских непогода порастао је за пет пута током 50 година
***Глобални ниво мора порастао је за 20 цм (8 инча) у прошлом веку и још увек расте
***Од 1800-их, океани су постали око 40% киселији, што утиче на морски живот
Али зар није било топлије у прошлости?
Било је неколико врућих периода током Земљине прошлости.
Пре око 92 милиона година, на пример, температуре су биле толико високе да није било поларних ледених капа, а створења слична крокодилима живела су чак на северу до канадског Арктика.
Међутим, то никога не би требало да утеши, јер људи нису били у близини.Некада у прошлости ниво мора је био 25 м (80 стопа) виши од садашњег.Успон од 5-8 м (16-26 стопа) сматра се довољним да потопи већину приобалних градова на свету.
Постоје бројни докази о масовном изумирању живота током ових периода.А климатски модели сугеришу да су тропи понекад могли постати „мртве зоне“, превише вруће да би већина врста преживјела.
Ове флуктуације између топлог и хладног узроковане су разним феноменима, укључујући начин на који се Земља љуља док кружи око Сунца током дугих периода, вулканске ерупције и краткорочни климатски циклуси као што је Ел Нињо.
Дуги низ година групе такозваних климатских „скептика“ бацају сумњу на научну основу глобалног загревања.
Међутим, скоро сви научници који редовно објављују у рецензираним часописима сада се слажу око тренутних узрока климатских промена.
Кључни извештај УН објављен 2021. каже да је „недвосмислено да је људски утицај загрејао атмосферу, океане и копно“.
За више информација погледајте:хттпс://ввв.ббц.цом/невс/сциенце-енвиронмент-58954530
Време поста: 21.10.2022